Istorija špageta: Ipak nije originalno italijansko jelo?

Povezane objave

• Šta znamo o dinaru? 27/07
• Ko je vredniji pčela ili mrav? 20/10
• Imaju li životinje pupak? 02/11

Iako pastu i špagete vezujemo za Italiju, izgleda da nam istorija ipak govori drugačije.

Pasta ima duboko korenje u istočnim mediteranskim zemljama kao što je Grčka i nekoliko teritorija Srednjeg istoka i Arapskog poluostrva. Tamo, jela su pravljena od testa na mnogo više načina nego u Rimu.

Istorija špageta

Kako nam istorijski dokazi govore, direktni koren italijanske paste potiče od arapskog jela “itriyya” koju su Grci opisivali kao “suva pasta”. Ovo jelo je bilo glavni obrok arapskih trgovaca koji su putovali svetom.

Zbog nomadskog načina života i vojnih pohopda, prvi susret Evropljabna sa ovim jelom zabeležen je negde oko 7. veka nove ere, kada su Arapi okupirali Siciliju. Postoje neki navodi da je Marko Polo doneo recept za pastu iz Kine u Italiju, ali njegova putovanja dešavala su se petsto godina nakon ovoga.

Pošto su se Arapi povukli sa Sicilije, njihov recept je ostao, a niža klasa Sicilijanaca je eksperimentisala sa ovim jelom i polako, pasta je postala sve popularnija i kod bogatijih slojeva društva. Do 12. veka, postoje prvi pisani dokazi o špagetama. Ipak, u 18. veku počeo je pravi bum sa ovim jelom, kada su počeli da se prave i razni prelivi, na čelu sa kečapom.

Svetska promocija špageta otpočela je relativno nedavno, sredinom 20. veka.