Kako se dabar vratio u Srbiju?

Povezane objave

• Zašto Zemlja nije savršeno okrugla? 05/04
• Zanimljive činjenice o šimpanzama 10/04
• Ovo su pet najstarijih Dizni crtanih filmova! 01/02

U Mačvi možete platiti kaznu od 50.000 do 2.000.000 dinara ukoliko dirate i ugrožavate novonaseljene stanovnike – dabrove.

Oni su se u ovim krajevima ponovo pojavili 2004. godine posle pauze od sto godina koliko ih nije bilo kako smo ih nemilosrdno istrebili.

Doduše pre su ovaj prostor naseljavali jazavci, koji jedu kukuruz i pšenicu i uništavaju useve, a sad je to potpuno druga vrsta – dabar, koji se ne hrani usevima i čini neznatnu štetu na drugi način. 

Dabrovi žive na odvodnim kanalima sa plodnih oranica koje pregrađuju branama praveći idealne uslove za život. Njima treba stajaća voda dovoljne dubine za plivanje i lov opet ne preplitka kako ne bi ledila zimi. Oni drvima koje seku zubima prave prepreke u vidu brane kako bi sebi obezbedili idealne uslove a pri tom često plave njive i oranice. To seljake košta, a niko ne pokriva te troškove do njih samih. Dabrove kao i njihova kućišta, gnezda, ne diraju i čuvaju kao zaštićenu vrstu jer znaju da su kazne ogromne.

Pre 16 godina Nemačka vlada je Srbiji poklonila 31 dabra koji su pušteni u prirodno stanište sad razmnoženi i prilagođeni, jedino što je preostalo je rešavanje sukoba intresa seljaka i ovih simpatičnih glodara.