Rakuni vole društvo i zdravu hranu
Rakun provalnik u Ontariju pokušao je da uđe u jednu kuću preko krova, ali je na istom i zaglavio. Nožice lopova primetili su vlasnici kuće, koji su pozvali nadležne da oslobode nespretnog rakuna.
Inače, dokumentacija kaže da su ove životinje vrlo inteligentne i snalažljive. Istraživanja o mentalnim sposobnostima rakuna temelje se na njihovom čulu dodira ove životinje. U jednoj studiji iz 1908. godine navodi se da su rakuni otvorili 11 od 13 kompleksnih brava u 10 pokušaja. Navodi se i da u toj akciji nije im smetalo ni što su brave složene ili okrenute. Takođe, istraživanja pokazuju i da rakuni mogu da pamte rešenja zadataka do tri godine, a mogu da razlikuju identične i različite simbole tri godine nakon kratke faze učenja.
Naučni naziv rakuna, Procyon lotor i pominju se još tokom ekspedicije Kristofora Kolumba. Najkarakterističnija osobina rakuna je njegovo crno krzno oko očiju, a koje se razlikuje od ostatka. Ono podseća na “banditovu masku” te mu je odatle i lopovska reputacija. Računima je najvažnije čulo dodira, te su mu izrazito osetljive šape. Identifikuju predmete i pre nego što ih dodirnu i to uz pomoć dlačica koje se nalaze iznad kandži. Za razliku od drugih primata, rakuni nemaju pokretljiv palac.
pročitajte i: Mačke produžavaju život
Nauka još kaže da su rakuni, verovatno, slepi za boje, odnosno da ih slabo razlikuju. Oni dobro vide u polumraku, ali loše na daljinu. Čulom mirisa rakuni međusobno komuniciraju, a telesnim izlučevinama označavaju teritoriju. Čuju zvukove od 50 do 85 kHz, ali mogu čuti i gliste ispod zemlje.
Rakuni su društvena stvorenja. Oni žive u grupama, s tim što mužjaci mogu biti agresivni prema mladuncima, pa se ženke sa bebama sklanjaju. Što se generalnog ponašanja rakuna tiče u istraživanjima piše i da “se obično može naći 10 do 15 odsto onih koji se ponašaju potpuno suprotno” od očekivanog.
Rakuni se hrane raznoliko, te se smatraju jednom od oportunističkijih životinja na svetu. A ishrana im se sastoji od oko 40 odsto beskičmenjaka i 27 odsto kičmenjaka. Tokom proleća i leta uglavnom jedu insekte ili crvima, a jako vole voće i orašaste plodove, kao što su žireva i lešnici. Retko kada vole velike životinje, poput ptica, jer više vole plen koji se lakše lovi, a tu se ubrajaju ribe i vodozemci.
saznajte još i Životinje koje su promenile istoriju
A što se potomstva tiče, ženka koti oko pet mladunaca. Nakon poroda skotna može da ostane u periodu između 60 i 80 dana posle istog. Mužjaci ne pomažu ženkama u podizanju dece. Mladunci su slepi i gluvi na rođenju, ali im je maska vidljiva na svetlom krznu. Mladunci od 10 cm teški su na rođenju oko 75 grama. Majka prestaje sa dojenjem oko 16 nedelje života, a nakon što se upoznaju sa jazbinama, okolinom i shvate kako se lovi mladunci napuštaju majku. Mnoge ženke ostaju blizu teritorije svoje majke, mužjaci se udaljavaju. Upravo ovaj način života se smatra instinktivnim ponašanjem koje sprečava parenje u srodstvu.
Zakonom protiv usamljenih rakuna
Građani Austrije i Nemačke ukoliko imaju rakuna za kućnog ljubimca, moraju da mu obezbede društvo. To je još 2015. godine “odlučeno” zakonima, a u cilju sprečavanja usamljenosti ove životinje. Ova odluka posledica je istraživanja koja su pokazala da je rakunima društveni život jako važan i da jako vole familiju.
Ženke rakuna sa rođakama dele teritoriju, a mužjaci vole cimerisanje sa drugim mužjacima. Ženke rakina vole i da okupljaju srodnike hranjenja i odmora. Vlasti Nemačke i Austrije vodile su se ovim informacijama, pa su odlučile da spreče da rakuni žive usamljeno.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*