Istorija Politikinog zabavnika

Povezane objave

• Kada se pojavio Sneško Belić? 26/12
• Zanimljivosti o Kristiforu Kolumbu 15/02
• Obeležavanje Dana maternjeg jezika 21/02

Na današnji dan, 28. februara 1939. godine, nastao je Politikin Zabavnik, jedan od najčitanijih listova na našem tržištu.

Gotovo da ne postoji osoba u Srbiji koja bar jednom nije čitala Politikin Zabavnik u kom su se, od samog početka, nalazile uvek najzanimlivije priče i informacije.

Politikin Zabavnik je jedan od tri lista koja izlaze ovako dugo, odnosno koja su nastala pre Drugog svetskog rata – i još uvek se štampa.

Kako je nastao Politikin Zabavnik?

Politika je pred sam početak štampanja novog lista objavila konkurs za čitaoce koji su imali zadatak da smisle ime “novog lista s romanima, pričama i stripovim”. Nagrada za najoriginalniji naziv bila je ozbiljna suma novca u to vreme.

Prvi Politikin Zabavnik

Od 35.000 predloga koliko je pristiglo na konkursu – 18 odsto je je bilo identično i pisalo je “Politikin Zabavnik”. Pobedu je odnela Antonija Savić, sada Kočić, iz Novog Sada koja je tada imala samo devet godina.

U početku je Zabavnik imao samo 12 stranica i bio je štampan u standardnom Politikinom formatu. Izlazio je utorkom i petkom, a vremenom je došlo do toga da izlazi samo petkom, što je već postala tradicija za ovaj magazin koji je došao do 68 stranica sadržaja.

Zabavnik kao akrostih

Najveći uticaj i najznačajniji pečat u radu Zabavnika ostavio je Vladimir Bulatović Vib koji je bio glavni i odgovorni urednik u periodu od 1984. do 1987. godine. Sve ciljeve Zabavnika neprevaziđeno je opisao u akrostihu:

Zbrisati dosadu gumicom radoznalosti
Atlas stavljaj pod glavu da bi se svako jutro budio na drugom kontinentu
Buni se protiv svakog popovanja
Amerel otvaraj, čitaoče prinče, čim dune jak vetar, možda će te odneti na tvoju planetu.
Voli to dete koje svaki čovek nosi u sebi
Nikad ne piši iskvarenim jezikom okorelih administrativaca i malograđana
Idi u svet mašte, slobodno, ne čekajući ničiju dozvolu
Koračaj lakim korakom u pravcu svetlosti koja jača ljudski duh.