Najstarije, najmlađe, jedino dete: Šta određuje karakter dece?

Povezane objave

• Trikovi za bolje učenje 09/09
• Brzi test ličnosti Sigmunda Frojda 06/05
• Rešite se mitisera na prirodni način 26/02

Na razvoj karaktera kod dece utiču mnoge stvari, a među najznačajnijim je i to da li su najstarije, srednje, najmlađe ili jedino dete u porodici.

Prema istraživanjima psihologija, došlo se do određenog obrasca po kom se ponašaju deca u zavisnosti od toga da li imaju braću/sestre, da li su najstariji ili najmlađi.

Najstarije dete

Dete koje je prvorođeno često je najdisciplinovanije, ima osećaj odgovornosti izraženiji od svoje braće/sestara. Osim toga, često ima i veći koeficijent inteligenicije.

Najstarije dete ima predispozicije da bude veoma uspešno, ambiciozno i u poslu na rukovodećim mestima. Često vole školu, pa se zato i trude da steknu što više obrazovanje, što im kasnije donosi i više uspeha na poslu.

Zbog rođenja mlađeg brata ili sestre može imati potrebu da se bori za ljubav roditelja, što se kasnije može reflektovati i na neke druge sfere u životu, gde će imati potrebu da pokazuje dominaciju kako bi se istaklo.

Zdravlje prvorođenih može biti malo osetljivije od ostale dece, a česte su alergije zbog toga što je bilo previše zaštićeno od svega od strane novopečenih roditelja.

U životu traže partnera koji nije najstarije dete u svojoj porodici, kako se ne bi međusobno borili za dominaciju. U brak češće ulazi ranije od svoje braće ili sestara.

Srednje dete

Srednje dete u porodici ima poseban status. Nije ni najstarije niti najmlađe, ali je istovremeno i starije i mlađe dete. Zbog toga se ono najčešće prilagođava svim situacijama i ulogama u kojima se nađe.

Ovakav status detetu “rođenom u sredini” pruža priliku da savlada društvene veštine i često je veoma dobro u svim vidovima timskog rada. Lakše se snalazi u društvu jer je naviklo da bude okruženo i mlađima i starijima.

Zbog toga što se nalazi u sredini stalno ima potrebu da se dokazuje, što je dobra osobina tokom školovanja, ali i u poslovnom svetu. Veoma im dobro ide u školi i na fakultetu, a biraju predmete i kurseve gde će moći da pokažu koliko su takmičarski nastrojeni.

Srednja deca su često veoma aktivna zbog čega mogu imati manji indeks telesne težine u odnosu na braću ili sestre. Međutim, skloniji su sindromu hroničnog umora.

U vezama se srednja deca jako dobro snalaze i pritom znaju da uživaju i cene ljubav partnera, jer se konačna nalaze u cetru nečije nepodeljene pažnje.

Najmlađe dete

Kada već “uvežbani” roditelji dobiju svoje najmlađe dete ne brinu se više o tome da li će znati šta i kako treba sa njim. Sada se pažnja usmerava na “uživanje u detetu”, pa najmlađe dete definitivno dobija najviše pažnje za sve što radi ili želi i postaje omiljeno u porodici.

Najmlađima školovanje može malo teže ići jer ih roditelji najmanje nadgledaju, ali ako su uporni i vredni to neće predstavljati problem. Kada biraju profesiju biraju samo ono što zaista vole, a što je često vezano za kreativni rad ili umetnost. Na taj način ostaju u centru pažnje i “pod svetlima pozornice”.

Najvažnije im je da pronađu vezu u kojo će se osećati emotivno sigurnim. To je ono na šta su navikli od rođenja – da ih neko voli samo zato što postoje i da se neko brine o njima.

Jedino dete

Deca jedinci često imaju sličnosti i sa najstarijom decom. Vole da se ističu, ambiciozni su i ciljaju na važne poslovne funkcije. Sve ovo zavisi i od kvalitetnog obrazovanja, koje im je veoma bitno.

Jedina deca su samostalna, nisu baš vešta u timskom radu, pa to i izbegavaju.

S obzirom na to da nemaju ni brata ni sestru, njihov odnos sa roditeljima je poseban. Oni su u svakom trenutku dete o kojima se neko brine, ne moraju da se trude da dobiju pažnju roditelja, jer ona nije podeljena, a isto tako roditelji u poznim godinama očekuju to zauzvrat.

U vezama jedinci traže da budu paženi ali i da dominiraju.