Uticaj meteorita na površinu Meseca

Povezane objave

• Kada je koja planeta Sunčevog sistema otkrivena? 18/01
• Zašto semafori imaju te boje? 10/12
• Nauka iza irvasa koji vuku sanke Deda Mraza 20/12

Pojedine zone na površini Meseca su bile oblikovane usled pada meteorita.

Analizom jedne stene koju su astronauti doneli na Zemlju u toku misije Apolo 17, iz 1972. godine, potvrđeno je prisustvo minerala koji nastaju na temperaturi iznad 2300 stepeni Celzijusa, koje nastaju usled događaja koji imaju snažan uticaj.

Naučnici su pronašli dokaze jedne specifične faze cirkonijuma, kog su našli u unutrašnjosti stene, a koja nastaje samo na jako visokim temperaturama. U međuvremenu, mineral je promenio formu, ali je otisak faze u kome je bio kubni cirkonijum ostao utisnut u njegovoj strukturi. Naučnici su, takođe, uspeli da utvrde njegovu starost, koja je oko 4,3 miliarde godina, što sugeriše da je Mesec u to vreme pretrpeo snažne uticaje.

Naučnici su se dugo pitali šta je uticalo na jedinstvenu raznovrsnost vrsta stena na površini Meseca.

Stručnjaci za sada ne znaju sa sigurnošću šta je uticalo na mešanje spoljašnjih i unutrašnjih slojeva Mesečevog tla. Ipak, skorašnja istraživanja sugerišu da je postojao period snažnog bombardovanja ovog satelita, pa se pretpostavlja da su veliki meteoriti imali značajnu ulogu u ovome.

Stene na Zemlji se konstantno recikliraju, dok na Mesecu nema tektonskih pomeranja ili vulkana, pa je očuvanje jako starih stena moguće.

Proučavajući Mesec, može se razumeti i starija istorija Zemlje. Ako su ovi veliki uticaji kreirali stene na Mesecu, verovatno se isti proces odvijao i na Zemlji.

Fragmenti nađenog minerala su imali manje od milimetra dužine, ali je njihov značaj veliki.

Ove male čestice sadrže dokaze formiranja bazena sa prečnikom od nekoliko stotina kilometara. Ovo je značajno i zato što se na Zemlji ne mogu uočiti dokazi ovih uticaja na njenu površinu.