Nepismenost u eri tehnologije

Povezane objave

• Osnovci ne smeju imati više od 25 časova nedeljno! 20/04
• Predlog lektira za raspust 20/06
• Konkurs za kratki film na temu “Moć vode” 30/11

Do 01. aprila traje testiranje učenika u okviru međunarodnog projekta PIRLS 2021. Naime, ovo testiranje treba da pokaže kakva je čitalačka pismenost osnovaca u Srbiji. Testiranje se sprovodi u 170 škola i u njemu učestvuju đaci uzrasta od 10 godina. Još jednu važnu informaciju nadležni planiraju da utvrde, a to je u kojoj meri deca razumeju ono što su pročitali.

Kako su objasnili nadležni, za ovo testiranje nema priprema, već svako dete pročita po dva teksta, nakon čega treba da da odgovore na pitanja u vezi sa sadržajem teksta.

Ovim testiranjem Srbija učestvuje u PIRLS istraživanju, a koje će biti od velike važnosti za obrazovno-vaspitni sistem. Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbedila je Evropska unija, a isti se sprovodi svakih pet godina. Pored osnovaca iz Srbije, testiraju se i njihovi vršnjaci u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Dobijeni podaci pružiće, državama koje učestvuju u programu, i relevantne informacije o kvalitetu nastave u školama.

Bazična pismenost

Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine, priznato je pravo na obrazovanje, pa samim tim, i na pismenost.  I to pravo se u Srbiji ogleda kroz obavezno osnovno školovanje. Međutim, u Srbiji je svaki treći učenik, uzrasta od 15. godina, funkcionalno nepismen.

Prema rezultatima testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA), Srbija je ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja ga i sprovodi. Srbija se nalazi na polovini liste, tačnije od 79 država, koje su rangirane, ona zauzima 45 mesto.

Poslednji dostupni podaci kažu, da je 2012. godine u istraživanju učestvovalo 190 škola u Srbiji. Od ukupnog broja dece, 38 odsto učenika ne dostiže prosečnu čitalačku pismenost, 40 odsto ne dostiže matematičku, a 38 odsto prosečnu naučnu pismenost.

Prosek zemalja OECD je 500 poena, a đaci u Srbiji su ostvarili 439 poena u čitalačkoj pismenosti, 448 u matematičkoj i 440 u naučnoj. Još jedan u nizu zaključaka istraživanja je i da će nizak nivo pismenosti đacima stvoriti poteškoće u daljem školovanju, a kasnije pri zapošljavanju, ali i u sveukupnom snalaženju u društvu.

pročitajte još i kako deci da olakšate: Čitanje lektire nije bauk!

Digitalna pismenost

Jednako razumevanju pročitanog je i digitalna pismenost, koja je i okosnica savremenog društva. Sa tim u vezi, deci su neophodni odrasli koji treba da ih nauče kako se ponašaju, razumeju i prihvate pravila ponašanja u digitalnom svetu.

Uz mnoštvo zanimljivog sadržaja koji su slikovite prirode, bogate i stimulativne, preteranom upotrebom može izazvati i negativne posledice. A one se mogu ogledati u lošim socijalnim veštinama, narušenom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Prema podacima, internet u našoj zemlji koristi 75, društvene mreže 43 odsto populacije, dok neki vid online kupovine upražnjava oko 23 procenata stanovništva. Ovi podaci ukazuju, da odrasli imaju relativno dobru osnovu kako bi deci mogli pomoći u dostizanju i ove vrste pismenosti.

Kako bi pomogli deci da se i tehnološki opismene, trebalo bi početi sa jednostavnijim operacijama. Među njima je i “čitanje” članaka na internetu. Uz pretragu objava po žanru i izvoru deca se uče i snalaženju u moru informacija. Ova “lekcija” je važna i radi stvaranja analitičkog i kritičkog mišljenja kod dece. Kasnije, kao što se i sa sadržajem na papiru radi, mogu se analizirati teme, motivi, objektivnost… kako bi se saznalo sa koliko razumevanja deca prihvataju plasirane vesti.